Основна школа у Вранову са поносом носи у свом називу име Доситеја Обрадовића, српског просветитеља и реформатора, родољуба и књижевника.
Почела је са радом давне 1871. године у скромним условима. Беху ту само једна учионица и један трособан стан за учитеља. А тај први учитељ звао се Радован Пантелић. Он је у малој учионици истовремено подучавао лепом читању и писању, сабирању и одузимању, земљопису и историји, цртању и певању и другим знањима и вештинама – све ђаке од првог до четвртог разреда. И тако су генерације врановских ђака у тој првобитној школској згради проводиле своје ђачке дане и учили, неко са више, а неко са мање успеха. Неко мирно и стоички подневши све изазове школовања, а неко уз муке и надчовечанске напоре. Низали су се и многи учитељи, и овакви и онакви – строги, праведни, нервозни, стрпљиви, сујетни, благи, равнодушни… Један од њих, учитељ Миодраг Вулетић, заложио се 1928. године код просветних власти да се изгради нова школска зграда, јер стара зграда у међувремену постаде прастара. Градило се од 1932, па све до 1939. године. Након Другог светског рата, тачније 1951, школа у Вранову постаде осмолетка. Порасла је и примила у своје окриље и ђаке од петог до осмог разреда.